| |
El período embrionario (Las primeras 8 semanas)
Desarrollo embrionario: Las primeras 4 semanas
Capítulo 3 Fecundación
|
| |
| Biološki rečeno,
"razvoj ljudskog bića
počinje oplodnjom",
kada žena i muškarac
ujedine po 23 svoja hromozoma
sjedinjavanjem svojih
reproduktivnih ćelija.
Uobičajen naziv za žensku
reproduktivnu ćeliju je "jajna ćelija"
ali ispravan izraz je oocit.
Isto tako, muška reproduktivna ćelija
je poznata kao "sperma",
ali tačniji izraz je spermatozoid.
Nakon što oocit napusti jajnik žene,
što se naziva ovulacija,
on se spaja sa spermatozoidom
u jednom od jajovoda,
koji se često nazivaju i Falopijeve tube.
Jajovodi povezuju jajnike žene sa
uterusom ili matericom.
Jednoćelijski embrion koji
tako nastaje zove se zigot,
što znači "spojen", odnosno "ujedinjen".
|
Capítulo 4 ADN, división celular y factor temprano de embarazo
|
| |
| 46 hromozoma zigota
predstavljaju jedinstveni prvi primerak
kompletnog genetskog
koda novonastajuće individue.
Taj plan života je smešten u
gusto povezanim spiralnim
molekulima zvanim DNK.
Oni sadrže instrukcije za razvoj
čitavog tela.
DNK molekuli liče na uvijene merdevine
poznate pod nazivom dupli heliks.
Prečke tih merdevina se
sastoje od parova molekula,
odnosno baza, koje se zovu guanin,
citozin, adenin i timin.
|
| Guanin stvara parove samo sa citozinom,
a adenin samo sa timinom.
Svaka ljudska ćelija sadrži oko
3 milijarde ovih baznih parova.
DNK svake pojedine ćelije
sadrži toliko informacija
da bi za njihov prikaz rečima,
prostim nabrajanjem
prvog slova svake baze,
bilo potrebno preko 1,5 miliona
stranica teksta!
Merena sa jednog kraja na drugi,
DNK svake pojedine ljudske ćelije
je dugačka 3 i 1/3 stope,
odnosno 1 metar.
|
| Ukoliko bismo mogli
da odvijemo sve DNK
iz svih 100 biliona ćelija
odraslog ljudskog bića,
one bi bile dugačke preko
100 milijardi kilometara.
To je udaljenost od
Zemlje do Sunca i natrag
- i to 340 puta.
|
| Otprilike 24 do 30
časova nakon oplodnje
zigot završava svoju
prvu deobu ćelija.
Procesom mitoze
jedna ćelija se deli u dve,
dve u četiri, i tako dalje.
|
| Već nakon 24 do 48 časova
nakon početka oplodnje
moguće je potvrditi trudnoću,
otkrivanjem prisustva hormona
zvanog "rani faktor trudnoće" (EPF)
u majčinoj krvi.
|
Capítulo 5 Etapas iniciales (mórula y blastocito) y células madre
|
| |
| U roku od 3 do 4 dana nakon oplodnje,
ćelije embriona poprimaju okruglast oblik
i embrion se tada naziva morula.
U roku od 4 do 5 dana,
u toj grudvi ćelija stvara se šupljina
i embrion se onda naziva blastocit.
Ćelije unutar blastocita
nazivaju se masa nakupine ćelija (ICM)
i iz njih se razvijaju glava,
telo, kao i druge strukture
od životne važnosti za
nastajuće ljudsko biće.
Ćelije te nakupine
zovu se embrionske matične ćelije,
jer poseduju sposobnost da
formiraju svaku od preko
200 vrsta ćelija ljudskog tela.
|
Capítulo 6 1 a 1½ semanas: implantación y gonadotropina coriónica humana (GCH)
|
| Nakon što siđe niz jajovode,
rani embrion se ugnezdi u
sluznicu materice.
Taj proces, zvan implantacija,
počinje 6 dana,
a završava se 10 do 12 dana
nakon oplodnje.
Ćelije rastućeg embriona
počinju da proizvode hormon
zvan Humani horionski
gonadotropin, ili HCG,
što je supstanca koja se može otkriti
uz pomoć većine testova za trudnoću.
HCG nalaže majčinim hormonima
da prekinu uobičajeni
menstrualni ciklus,
kako bi trudnoća mogla da se nastavi.
|
Capítulo 7 La placenta y el cordón umbilical
|
| Nakon implantacije,
iz perifernih ćelija blastocita
razvija se deo strukture zvan placenta,
koji služi kao veza između majčinog
i embrionovog krvotoka.
Putem placente majčin kiseonik, hrana,
hormoni i lekovi stižu do embriona,
osim toga, ona otklanja
sve otpadne materije
i sprečava mešanje majčine
krvi sa krvlju embriona ili fetusa.
Placenta takođe proizvodi hormone
i održava telesnu temperaturu
embrona odnosno fetusa
na malo višem nivou od
majčine telesne temperature.
Placenta održava kontakt
sa nastajućim ljudskim bićem
preko krvnih sudova pupčane vrpce.
Placenta poseduje mogućnosti
za održavanje života
kakve se mogu naći na odeljenjima za
intenzivnu negu u modernim bolnicama.
|
Capítulo 8 Nutrición y protección
|
| |
| U roku od jedne nedelje,
ćelije nakupine ćelija
obrazuju dva sloja zvana
hipoblast
i epiblast.
Iz hipoblasta izrasta
žumančana kesa,
koja je jedna od struktura pomoću kojih
majka snabdeva hranom
novonastali embrion.
Ćelije iz epiblasta stvaraju
membranu koja se zove amnion
i u okviru koje se embrion
i kasnije fetus
razvijaju sve do rođenja.
|
Capítulo 9 2 a 4 semanas: capas germinales y formación de órganos
|
| |
| Nakon otprilike 2 1/2 nedelje,
epiblast je već stvorio
3 specijalna tkiva,
ili klicina omotača
koja se zovu ektoderm,
endoderm,
i mezoderm.
Iz ektoderma se razvijaju
brojne strukture,
između ostalog mozak,
kičmena moždina,
nervi,
koža,
nokti,
i kosa.
Endoderm stvara osnove
disajnog sistema
kao i digestivnog trakta,
izgrađuje delove velikih organa
kao što su jetra
i pankreas, tj. gušterača.
Mezoderm formira srce,
bubrege,
kosti,
hrskavičavo tkivo,
mišiće,
krvne ćelije,
i druge strukture.
|
| U roku od 3 nedelje,
mozak se deli na tri glavna dela
koji se zovu
prednji mozak,
srednji mozak
i zadnji mozak.
Razvoj disajnog
i digestivnog sistema
se takođe nastavlja.
|
| Kada se prve krvne ćelije
pojave u žumančanoj kesi,
krvni sudovi se razvijaju
u čitavom embrionu,
te dolazi do stvaranja srčane cevi.
Gotovo neposredno posle toga,
srce koje raste velikom brzinom
počinje da se brazda,
pošto zasebne komore
počinju da se razvijaju.
Srce počinje da kuca
3 nedelje i jedan dan
nakon oplodnje.
Krvotok je prvi telesni sistem,
tj. grupa srodnih organa,
koji počinje da funkcioniše.
|
Capítulo 10 3 a 4 semanas: el plegamiento del embrión
|
| |
| U periodu između 3. i 4. nedelje,
telo već poprima svoj oblik,
a mozak,
kičmena moždina,
i srce embriona se već
jasno mogu razabrati
unutar žumančane kese.
Brzina rasta dovodi do savijanja
još prilično spljoštenog embriona.
U okviru tog procesa,
deo žumančane kese
se razvija u
digestivni sistem
i dolazi do nastanka grudnog koša
i trubušne šupljine
nastajućeg ljudskog bića.
|